Autor: Istorija, fikcija, mit
U susret desetom septembru i dugo očekivanom nastavku Sluškinjine priče, novom romanu The Testaments Margaret Atvud, britanski Gardijan je objavio članak u kome se, između ostalog, najavljuje nesvakidašnji događaj koji će se odigrati ispred knjižare Voterstons na Pikadiliju u Londonu.
Naime, najverniji fanovi Margaret Atvud okupiće se 9. septembra uveče ispred knjižare kako bi među prvima došli do svog primerka novog romana, ali ne samo zbog toga: najavljeno je pojavljivanje i same književnice, koja će okupljenima pročitati odlomke iz svoje nove knjige pre nego što se vrata knjižare i zvanično otvore u ponoć. Festivalskoj atmosferi doprinosi i sam podatak da će se okupljeni fanovi pojaviti u kostimima nalik onim korišćenim u TV ekranizaciji Sluškinjine priče, kao i to da je od objavljivanja sada već kultnog romana prošlo 34 godine, te da će među okupljenima svakako biti i onih koji toliko dugo čekaju na nastavak.
Radnja nastavka Sluškinjine priče čuva se u strogoj tajnosti. U tekstu se navodi da su rukopis imali prilike da pročitaju samo njeni najbliži saradnici (izuzev članova žirija Bukerove nagrade, naravno).
Članica žirija Liz Kolder (Liz Calder) rekla je kako je zanimljvo to što ovo ne zvuči kao delo nekoga ko je na zalasku svoje karijere, već radije na vrhuncu. Što se radnje tiče, poznato je to da se odigrava 15 godina nakon završne scene gde se vrata (makar za čitaoce) zatvaraju, a sudbina Ofred ostaje neizvesna.
Na isti način se završava i prva sezona serije (sa Elizabet Mos u glavnoj ulozi), dok su druge dve sezone mogle da nam pruže delimičan uvid u to u kom pravcu razmišlja Margaret Atvud.
Sada, 34 godine nakon prvog izdanja romana Sluškinjina priča, vrata će se konačno opet širom otvoriti devetog, odnosno desetog septembra, a da li će se radnja knjige makar malo podudariti sa radnjom serije (iako se navodi da nisu povezane) prvi će saznati oni koji se budu našli pred ulazom knjižare na Pikadiliju u ponoć.
Margaret Atvud (1939) je kanadska književnica danas svakako najpoznatija po svom romanu Sluškinjina priča (The Handmaid’s Tale). Dobitnica je brojnih nagrada među kojima je i Bukerova za roman Slepi ubica (The Blind Assassin) za 2000. godinu, koji je kod nas objavila Laguna.
Prevedene su još i Cat’s Eye (Mačje oko, Laguna), Alias Grace (Alijas Grejs, Laguna), Oryx and Crake (Antilopa i Kosac, Laguna), The Penelopiad (Penelopijada, Geopoetika), Moral disorder (Moralni poremećaj, Laguna), The Year of the Flood (Godina potopa, Laguna) kao i Hag-Seed (Đavolji nakot, Laguna). Njen najnoviji roman The Testaments ušao je u širi izbor za Bukerovu nagradu za 2019. godinu. Zanimljivo je to da se često ističe kako se Nobelov komitet ogrešio o ovu književnicu jer joj nije dodelio istoimenu nagradu za književnost, kao i to da joj se dobtnik za 2017. godinu Kazuo Išiguro čak na neki način izvinio, rekavši da se nada da će jedan od sledećih dobitnika biti ona.
Inače, ova knjževnica će za par meseci proslaviti 80. rođendan, a sa njom će slaviti i njenih gotovo 2 miliona pratilaca na Tviteru i 83.000 na Instagramu. Aludirajući na njen aktivan život, kako na društvenim mrežama, tako i mimo njih s jedne strane, i na zaista zavidnu bibliografiju sa druge, autorka Valeri Martin (Valerie Martin) je za Gardijan rekla kako je ubeđena da postoji njena dvojnica koja sedi za radnim stolom zatvorena u nekoj sobi bez prozora, s obzirom na to da provode mnogo vremena zajedno, a da je nikada nije videla da za to vreme piše, te da drugog objašnjenja nema. Za Gardijan su govorili i njeni izdavači i druge kolege, a sve to možete pročitati na ovom linku. Mi se samo možemo složiti sa autorkom teksta koja isti zaključuje konstatacijom da kraj sveta (makar onog nama poznatog) bez Margaret Atvud ne bi bio upola tako zabavan.